InИнтервју са Жилом, капетаном Pourquoi Pas ?
„Ја сам од старих Ифремер-Женавир капетана океанографских бродова. Ја командујем океанографским бродовима око 22 године а у компанији сам провео 32 године.”
„Моја вокација је маринска трговина. На почетку, радио сам на теретном броду како бих научио о трговини, онда сам за јако кратко време могао да радим за специјализоване бродове у овој грани. То ми је било знатно интересантније него ношење самог терета. Иронично. Почео сам на старим пловилима као Jean Charcot, и сада управљам Pourquoi Pas ? једним од Шаркотових бродова.”
„На овој експедицији, мој главни и важан задатак је да проверавам да ли су подморнице правилно уроњене. Ово је доста рискантан део. Њима управља тим експерата, али на крају одлука о њиховом уроњавању, је деликатан моменат, и моја одговорност. Ја сам такође одговоран за целокупну пловидбу, зато што је помало и опасна. Ако се опрема оштети, то може да кошта неколико десетина хиљада евра, тако да је важно бити опрезан у том моменту. Одговоран сам пре свега за пређашње.А онда морам да се постарам да цео брод функционише добро. Овај део и није толико тежак када све тече по плану. Све је добро организовано тако да се све тече само по себи.”
„Могу рећи да се познајемо већ доста добро са Хавијером, вођом ове експедиције. Већ смо урадили две велике експедиције заједно, са истом тематиком, једну чак у истој зони. Увек је задовољстви радити са људима које познајеш. Већ смо остварили сарадњу, лакше је. Мислим да је и ефикасније. Разумемо се.”
„Иначе, ово је једна класична екепседиција за нас због локалитета Реинбов, који је већ истражен и на који нам није први пут да долазимо. Али је увек интересантно зато што сваки пут је другачија мисија. Овога пута истражујемо другачије него првог пута. Увек је интересантно и ново за нас.”
„Мораш да будеш знатижељан/-на и да се не плашиш. Треба времена, мораш да будеш упоран/-а. Увек траје дуго када радиш овакве интересантне ствари, али је вредно.Мораш да слушаш своје жеље и срце. Само напред. И изнад свега, немој да се ограничаваш. Јер увек треба времена… У сваком случају, ја се не кајем! Право је задовољство радити овај посао!”